Ovo gore napisano nije naslov ovog kratkog posta vec je to moj omiljeni citat za danas, sutra ili mozda za ovaj trenutak zivota u kom se trenutno nalazim, a mislim da je to narodna umotvorina nastala kao poseban osecaj koji pruza zadovoljsvo kad vam blizak rod ucini neko zlo iz ko zna kakvog razloga, a verujem da cak razlog i ne mora da postoji ali zato postoji taj cudan osecaj srece i zadovoljstva kad vam rod rodjeni napravi pakost.
Ali da se vratim na biografiju. Ljudi se obicno odlucuju da pisu ili da napisu svoju biografiju ili biografije, a sve to u zavisnosti od trenutka i potrebe ali je to obicno pred kraj zivota kada smatraju da se vise nista znacajno ne moze dogoditi u njihovim zivotima. Pa kada napisu koncept biografije obicno uzmu i lektora da sve to sto su napisali lepo pregleda i mozda ako je potrebno jos okite ili nakite ili je zakite, mislim na napisan tekst jer, biografija se ne pise svaki dan, a sve to u nameri da ostave svojim potomcima da imaju sta da citaju i da bi se divili svojim precima.
Za svoju proslost smatram da puj, puj, puj, daleko bilo, jos nije stiglo vreme da je pisem zato sto sam na pocetku ovog kratkog posta o meni napisao da se to pise na ili pred kraj zivota.Volim svoju prošlost. I ništa u njoj ne bih menjao, jer upravo takvoj kakva je bila dugujem zahvalnost za ovo što sada mislim i osećam i što ne želim da podelim sa drugima.Moja biografija je samo utoliko bitna što je svaki njen deo doprineo ovoj sumornoj slici moje sadasnjosti, a koja se, kao i svako umetničko delo, mora posmatrati sa izvesne udaljenosti da bi se mogla razumeti proslost i momenat u kome je nastala i da bi se mogla uporediti sa trenutkom sadasnjosti i trenutkom u kome se danas posmatra.Smejao sam se dosta, patio mnogo, lutao i tražio i u proslosti i u sadasnjosti, odlazio i vraćao se, očaravao i razočaravao se, imao pa nemao i u svoju kutiju sa uspomenama pohranio mnoštvo fotografija i beležaka i danas pokusavam da dodam u tu kutiju jos uspomena i restlova proslosti ako ih se setim da bih jednoga dana kad budem pravio bilans svog zivota mogao da kazem koliko je usran bio taj moj zivot. Ostatak biografije ce ako bude sve u redu morati da saceka mozda sledecih 30 - 40 godina!
Slobodan Kostic
8. новембар 2013. у 14:09
Нема коментара:
Постави коментар