SMEDEREVSKA JESEN

 U CARA TROJANA KOZJE USI


Smederevska jesen nije zapravo prica o turisticko-privrednoj manifestaciji u gradu grozdja Smederevu vec prica o buducoj rafineriji nafte u tom gradu. Posle cetiri godine, prosle jeseni Skupstina Smedereva je prihvatila predlog poravnanja sa kompanijom "Komiko oil", oko izmirenja duga za zakup zemljista za izgradnju rafinerije u tom gradu. Odbornici su dali saglasnost gradskom pravobraniocu da zakljuci sudsko poravnanje sa Komikom i za tu odluku su glasala 54 odbornika, a sedam njih je bilo protiv. Zamenik predsednika direktora kompanije "Komiko oil", Radomir Radivojevic je kazao da je ta kompanija spremna da gradu Smederevu jednokratno uplati dodatni iznos za kamate od oko 60 miliona dinara, zajedno sa 625 miliona dinara za zakup zemljista na 99 godina. I tako je konacno stavljena tacka na ovu pricu oko rafinerije nafte u Smederevu!
                          A sve ovo je zapravo pocelo pre oko cetiri godine kada je neko  negde u ovoj Srbiji odlucio da na  kilometar od centra Smedereva i to na samoj obali Dunava napravi rafineriju, a dozvolu za pomenutu rafineriju dobio je americki konzorcijum "Komiko oil". Smederevo vec ima zelezaru na obali pomenute reke pa je neko pomislio da su se gradjani Smedereva uzeleli da ih usred noci bude umilni zvuci sirena za biohemijsku opasnost. Ne znam dal" postoji neko ko svome gradu ne bi pozeleo predivno fluorescentno - narandzasto nebo. Koja bi budala prigovorila investiciji od nekoliko milijardi dolara? Inace, pomenuta rafinerija je pre Smederevu nudjena Sloveniji, Madjarskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, BiH i Grckoj. I sve te "glupe' zemlje su je odbile. A onda se neko, gle cuda, setio Srbije i gde ce je nego pravo u Smederevo. U ono vreme ministar Oliver Dulic i Petar Skundric, nasli su zajednicki jezik sa tadasnjim predsednikom opstine Smederevo i resili da "usrece" Smederevo pomenutom rafinerijom. Inace, pomenuti Petar Skundric je dobio jos za zivota tu cast da na Zvezdari jedna ulica nosi njegovo ime i prezime. Neverovatno! Nekakav savetnik u ono vreme u Komiku Nebojsa Ristic, koga je u medjuvremenu zamenio Radomir Radivojevic, obecao je gradjanima Smedereva 2000 novih radnih mesta, ali ona pomenuta gospoda, mislim na Dulica, Skundrica Ristica i Radivojevica nisu upozorila gradjane da ce pored pomenutih 2000 novih radnih mesta u rafineriji morati zaposliti jos toliko ljudi, a pre svega; onkologa, radiologa, pulmologa, proizvodjace raznih zastitnih maski i pumpica za astmu i bronhitis i naravno kao slag na tortu na kraju tu dolaze i grobari. Gore pomenuta gospoda tvde i ubedjuju gradjane da ce zagadjenje iz pomenute rafinerije biti u granicama dozvoljenog da ne postoji mogucnost bilo kakve havarije na postrojenjima rafinerije i td. U svakom slucaju posledice rada pomenute zelezare i obecane rafinerije osetice buduce generacije. A mozda se u sve ovo umesa i Bog licno pa na kraju sve ispadne dobro i pored odluke gradskih odbornika koji su iz ko zna koje politicke opcije glasali za rafineriju i pored toga sto su se digli gradjani i traze referendum jer nafte je sve manje, a samo u zemljma na podrucju Jugoistocne Evrope ima vise od dvadeset rafinerija. Recimo, samo u susednoj Rumuniji ima cak jedanaest rafinerijskih kompleksa od kojih je polovina godinama konzervisana jer nema sta da radi. Kod nas postoje dve i nijedna nije nasa jer su prodate,  a ova u Smederevu bi bila treca. U susednoj Hrvatskoj ima dve i to u Sisku i Rijeci, u BiH ima jedna u bivsem Bosanskom Brodu, sadasnjem Srpskom, U Grckoj postoje tri rafinerije, u Makedoniji jedna, a u Bugarskoj i Madjarskoj nemam pojma jer me bas briga.
                       I  za kraj ove price da se vratim na njen pocetak koji je jako lep. "Smederevska jesen", turisticko - privredna manifestacija u gradu Smederevu na obali Dunava, berba grozdja. Istorija kaze da je ovde u ove krajeve vinovu lozu prvi preneo car Marko Aurelije Prob negde izmedju 276-282 godine koji je inace bio rodom iz nekadasnjeg Sirmijuma a danasnje Sremske Mitrovice jer je smatrao da su ovde za vinovu lozu gotovo idealni uslovi. Od Aurelija Proba, preko despota Djurdja do Milosa Obrenovica koji je na ovim prostorima kupio 36 hektara vinograda i stvorio "Smederevku", autohtonu sortu grozdja. I da sve to na kraju uniste dva politicka ï ljudska "skota", Dulic i Skundric. Nisam bas neki vernik ali se nadam da sve ovo negde odozgo gleda Bog!


 Slobodan Kostic
26. октобар 2014. у 18:37