August mesec te 1998. godine bio je zaista paklen. Dnevna temperatura dostizala je 40 stepeni, a nocu nije padala ispod 30. Tih godina stanovao sam na Kosancicevom vencu, ulici iznad Brankovog mosta, prekrasna ulica sa starim drvoredom i onom cuvenom rupom na mestu gde je nekada bila Narodna biblioteka koju je onako divljacki sravnio sa zemljom ludi Hitler 6. aprila 1941. godine. Ustvari, taj ludak je srusio ceo Beograd, a ne samo tu biblioteku. Stancic na Kosancicevom vencu sam dobio na poklon od roditelja kad sam zavrsio gimnaziju i krenuo na fakultet. Imao sam obicaj da se tih vrelih augustovskih dana spustim na obalu Save i tu potrazim spas od te nesnosne vrucine. Tog popodneva odlucio sam da predjem Savu i na novobeogradskoj strani potrazim spas. Izbor je pao na restoran "Usce" na drugoj obali reke pa sam se Kosancicevim vencem uputio ka Pop Lukinoj nizbrdo do Brankovog mosta i polako nogu pred nogu krenuo ka Novom Beogradu, odnosno, ka kraju mosta, desno, pa pored Muzeja savremene umetnosti stignem do svog zacrtanog cilja restorana "Usce", prelepog mesta na samom setalistu uz obalu mocne reke. Restoran je imao i divnu bastu sa visokim starim drvecem koje je pravilo prirodnu hladovinu uz svezinu koja je dolazila sa reke. Zavalim se za jedan sto, zovnem konobara i narucim jedno ledeno BIP-ovo pivo. Lizuci polako ono pivo zagledam se preko reke u onog cuvenog Mestrovicevog "Pobednika" na samom spicu kalemegdanske terase i pade mi na pamet prica o spomeniku od pre skoro 100 godina. Naime, Ivan Mestrovic je taj spomenik poceo da pravi daleke 1913. godine, odnosno, pravio je kalup za spomenik i kada ga je zavrsio taj kalup je prebacen u Cesku u neku livnicu koja je trebala da spomenik po kalupu izlije u bronzi. U medjuvremenu je poceo Prvi svetski rat pa je sve to moralo da saceka kraj rata kada je spomenik i izliven. Medjutim, kakvi smo mi kao ljudi pokazuje cinjenica da su u Beogradu polemike oko mesta gde da se postavi spomenik trajale skoro deset godina da bi se na kraju nekako dogovorili i postavili "Pobednika", 1928. godine tu gde se i sad nalazi i okrenuli ga da gleda prema Austriji. "Pobednik" je ustvari stilizovan srpski vojnik, nag, kao od majke rodjen, u desnoj mu ruci mac koji drzi uz telo, a leva ruka mu je ispruzena i na njoj drzi goluba, simbol mira. Nisam upucen u problem koji je pravila Austrija i sta im je tacno smetalo na spomeniku, da li samo polozaj spomenika ili sto je srpski vojnik bio nag ali da je Mestrovic znao kakav ce biti ishod Prvog svetskog rata verovatno bi umesto onog goluba koga vojnik drzi u levoj ruci tu ruku spustio dole pa bi srpski vojnik drzao svoj penis u ruci i onda njega, mislim na penis slao kao poruku Austriji inace danasnjim nasim "velikim prijateljima", umesto goluba, simbola mira.
Gledajuci spomenik, popijem ono pivce, zovnem konobara i zamolim ga da kupim jos dva komada, a u povratku da mu vratim ambalazu. Covek mi donese kesu sa pivom, platim to i setalistem krenem polako ka uscu Save u Dunav jedno strasno mesto gde se sudaraju dve mocne reke, a cilj mi je bio setaliste pored Dunava gde je na njegovom pocetku stajao u to vreme usidren Titov brod, odnosno neka njegova jahta ili tako nesto i taj brod je cuvala vojska. Cesto sam dolazio na to mesto, ne znam zasto ali sam primetio da broda cesto nije bilo tu na "vezu", pa sam poceo da sumnjam da su ti momci koji su cuvali brod ustvari zloupotrebljavali brod za sverc goriva. Mislim da su se nocu spustali Dunavom do Golupca i tu tovarili burad sa gorivom pa se vracali nazad jer se nocu tu odvijala neka cudna aktivnost pretovara tih buradi u kombije. Klateci se nogu pred nogu krenem setalistem ka svom cilju, odnosno u osmatranje onog pomenutog broda kad primetim da mi u susret ide takodje nogu pred nogu, bosa, sa nekim sandalama u ruci klateci ih levo-desno devojka, pomalo punacka, zgodna crnka. Kad mi se priblizila ucini mi se poznatom ali nisam bio siguran u to pa sam je samo posmatrao, onako, ispod oka. Ukljucim mozak i pokusam na brzaka da se setim da li je zaista poznajem i ako je znam, odakle je znam? Dok sam lupao glavu o toj cinjenici mimoilazeci se sa njom primetim na njenim usnama lagani osmeh. Mimoidjemo se i posle par koraka cujem;
- Hej?
Stanem, okrenem se i vidim ona stoji okrenuta prema meni, osmeh joj jos veci i gleda pravo u mene. I tog je se trenutka setim.
- Milena?
-Aha - rece ona.
I tada mi se odmota film; devojka iz gimnazije, bili smo ucionica do ucionice, susretali se na odmorima po hodnicima, ona vecito okruzena momcima iz razreda i vecito njeno raskalasno smejanje. Bila je zaista "dobra riba" u to vreme i bila je svesna toga, primecivalo se to po njenom ponasanju. Ali, od tada je proslo oko sest godina i u medjuvremenu se Milena "popunila", pretvorila u rasnu zenku. U ono gimnazijsko vreme primetio sam da me je u onom svom raskalasnom smejanju cesto zagledala ali tada nisam na to mnogo obracao paznju, a ona se verovatno cudila zasto mi ovaj ne prilazi kao drugi. Bio sam sa njom na "zdravo", u prolazu i to je bilo sve.
- Znas, imam ovde u kesi hladno pivo ali sam ja krenuo tamo odakle si ti dosla pa ako si raspolozena da podelimo ovo pivo i ako hoces da prosetamo ...
NIje ni sacekala da zavrsim recenicu, pogledala me trenutak-dva, kao da razmislja i rece - Mogli bismo!
Krenusmo prema Dunavu, ja u pravcu gde sam se nameracio, a ona pravcem odakle je dosla. Sunce je vec zaslo i poceo je da se spusta mrak. Sava se i dalje mirno valjala ka svom uscu, medjutim drvored pored setalista poceo je da mi lici na utvare iz filmova strave i uzasa. Cinilo mi se da iza svakog drveta vreba neka klopka iz koje je zracila opasnost. Otkako se smracilo vazduh uz reku je cini mi se postao jos vlazniji, a moguce je da je Milenina blizina uticala na mene odnosno moje nerve, ne znam ali osetio sam da mi je citavo telo prekrio tanak sloj znoja ali taj znoj nije bio neprijatnog mirisa i neugodan, jednostavno, koza se ovlazila, najverovatnije zbog vlage u vazduhu. Poceo je da duva neki lagani vetric sa reke donoseci sa sobom onaj prepoznatljivi miris recne vode i cini mi se pomesan sa mirisom ribe sa rostilja verovatno iz nekog ribljeg restorana negde na reci.
Posle nekoliko minuta stigosmo do kraja setalista uz Savu pa skrenusmo levo i nastavismo uz Dunav. Posle par minuta naidjosmo na jednu napustenu klupu i ona predlozi da tu sednemo. Sto se onog broda tice bio sam u pravu; njega u tom momentu nije bilo na "vezu". Milena izvadi kutiju sa cigaretama, ponudi mi jednu, uze i ona jednu i zapali ih upaljacem. Izvadim ona dva piva iz kese, otvorim ih o ivicu klupe, pruzim joj jednu flasu, a ja uzmem drugu i povucem gutljaj iz nje. Gledajuci je sa strane posmatrao sam je kako sa uzivanjem povlaci duboko dimove u sebe, razmisljajuci kako je postala jos privlacnija u odnosu na Milenu iz gimnazijskih dana. Ne spadam u neke poznavaoce zena, mislim na iskustvo sa njima ali sam primetio da kako god da vam izgledale u nekim ranijim periodima zivota i na prvi pogled vam izgledale lepe i zgodne ili ruzne i nezgrapne uvek na kraju izadje na videlo njihova licnost i tada tek zene postaju ne samo zgodnije nego i pozeljnije. Napokon, ne okrenuvsi se prema meni Milena prekinu cutnju koja je vec postala neprijatna jer smo se verovatno bavili svako svojim mislima.
- Reci mi, kakav je ustvari Kokan?
Prijalo mi je u prvom momentu to njeno pitanje ali me je i uznemirilo. Prijalo mi je zato sto se setila mog nadimka iz gimnazijskih dana, a uznemirilo me jer je tek pocela noc koju nisam hteo upropastiti ulazeci u neke teske filozofske razgovore.
- Nije nista posebno - rekoh joj, izbegavajuci odgovor na njeno pitanje, a osim toga radije sam tu konstataciju o sebi kazao ja nego da to cujem iz njenih usta.
- Znas, nisi onakav kako izgledas na prvi pogled - nastavi ona sada sa zakljuckom. Ta njena primedba probudi u meni interesovanje i ja progutam mamac kao obicna somina.
- Kako to mislis? - zapitah je i ona me istog momenta izvuce kao uhvacenog soma na bucku, na suvo.
- Kao klinka, zatreskala sam se u tebe i o tome sam stalno razgovarala sa Jelenom, cudi me da ti ona nikada nista nije rekla o tome. Inace sa pomenutom Jelenom sam bio jako dugo u vezi, mogu reci da Jelenu znam od kad znam za sebe. Zajedno smo zavrsili gimnaziju i trenutno smo zavrsavali zajedno i fakultet. I ziveli smo zajedno u onom stanu na Kosancicevom vencu.
- Kad god sam sa njom nacinjala tu temu ona te je uvek opisivala kao izuzetnu osobu, mada u gimnaziji nisi bio nista izuzetno!
Upravo ovo sto je rekla ne podnosim kod zena . Taman kad se covek pocne osecati lepo i prijatno u njihovom drustvu, one mu tresnu u lice cinjenicu da bez obzira sto nije los ima nekih osobina koje mora promeniti ako zeli uspeti kod njih. Milena moje cutanje shvati verovatno kao moje slaganje sa njenom konstatacijom i odobrenje da treba da nastavi.
- Kad smo se sreli na setalistu jedva sam te prepoznala. Nekako si mi izgledao sav ocerupan i oronuo kao da se nisi treznio danima. Nisi se valjda pretvorio u pijanca?
- Neeeeee, ja sam samo velika lutalica - odgovorih joj, a ta putovanja uzimaju svoj danak!
- Putovanja uzimaju svoj danak - ponovi ona, pomalo me imitirajuci. - zar je za tebe zivot samo neprestano lutanje?
U ovim momentima Milena je bila milosrdna kao svestenik koji stalno preti kaznom i paklenim mukama gresnicima.
- Ne podnosim dosadu - tiho joj rekoh. - nekada mi nije dosadno - odgovorih joj i slegoh ramenima.
- A ponekad i jeste dosadno? - zapita me.
Ponovo sam slegnuo ramenima ali me ona sad nije gledala.
- Nista nije savrseno - rekoh
- Jesi li ikada bio zaljubljen? - zapita Milena.
- Naravno - Povukao sam gutljaj iz flase - ko nije bio zaljubljen bar jednom u zivotu? - rekoh.
- Pa sad, ne mora bas svako upoznati ljubav. Postoje razne vrste ljubavi. Razumes li me?
- Naravno - lagao sam je i istovremeno mi se motalo po glavi sta cu da radim kad nam ponestane piva jer sudeci po svemu ovaj razgovor ce potrajati poduze.
- Ne mislim na ljubav majke prema detetu ili na ista slicno - nastavi ona - mislim na ljubav izmedju muskarca i zene.
- Razumeo sam te na sta si mislila - kazem ja.
- Kazes da razumes ali nemas blage veze o onome sto ti govorim. Govorim o onoj ljubavi koja u zeni budi zelju da sa muskarcem ima potomstvo. O dubokoj ceznji za nekim tako da zena zeli stvoriti novi zivot i voljna je da u ime te ljubavi podnese sve patnje pri radjanju. Zato mi kazi iskreno, jesi li ikad bio zaljubljen?
- Ne toliko da bih hteo podneti patnje radjanja - rekoh.
Ocekivao sam da ce se nasmejati na to moje priznanje i konstataciju ali od nje nije bilo reakcije pa sam nastavio u istom tonu. - Mark Twain je jednom negde kazao ili izjavio da bi ako bi zene i muskarci morali naizmenicno radjati, brakovi imali samo po jedno dete. - A sta je sa tobom? Jel' si ti ikada bila zaljubljena?
- Nisam sigurna - rece Milena - a i ko bi mene voleo ovakvu - vidis kakva sam?
- Sta ti to znaci "vidis kakva sam" - meni izgledas savrseno.
- Ne lupaj kojesta - rece ona - imam oci - sasvim mi je jasno da sam se ugojila, bila sam udata, sad sam razvedena, kome treba ovakva zena?
- Ako bi sad naisla na nekog dobrog muskarca sta bi radila?
- Htela bih da me on zeli, da zeli samo mene i nijednu drugu - odgovori ona - i bas bi se potrudila da ga zadrzim.
Tog momenta nisam mogao nista pametno smisliti da joj kazem i razuverim je pa sam je poljubio. Mislio sam i nadao se da ce taj poljubac biti prijateljski i da ce ga i ona tako shvatiti ali kad su nam se usne dotakle sve se promenilo.
- Uuuuuuu, ovo je bilo lepo - promrljala je ona kad smo se razdvojili.
Obzirom da i dalje nisam mogao nista pametno smisliti da joj kazem ponovo sam je dohvatio i privukao. Sada je spremno usla u zagrljaj. Grleci je jednom rukom, drugom sam joj uklonio kosu s vrata i poceo je milovati, prelazeci joj vrhovima prstiju od vrata do brade. Ona malo okrenu glavu da bi mi olaksala pristup. Moji su joj prsti klizili niz vrat prateci obrise cvrstog misica i stigli do kljucne kosti.
- Ovo mi bas prija - rece Milena - nemoj prekidati.
Uhvatio sam se za ovo sto je rekla i sad sam prste zamenio usnama. Vrhom jezika kruzio sam joj po kozi vrata, a onda ljubeci joj vrat spustim poljubac na rame. Zagrlila me jos cvrsce i pocela mi grickati uvo. Njen topli dah izazvao mi je trnce niz kicmu. Najezio sam se od ceznje i zelje i hteo sam pomeriti glavu kako bih sve to prekinuo da ne odemo predaleko ali se vise ni ja nisam mogao zaustaviti.
- Mucim te, ha? - rece Milena.
Pokusao sam joj odgovoriti ali glas mi je odjednom tako promukao da sam tesko mogao govoriti pa sam samo klimnuo glavom i ponovo je poljubio. Dok je trajao taj poljubac rukama sam joj skinuo haljinu sa ramena; tog momenta licila mi je na spansku igracicu Flamenga, ranjivu i istovremeno izazovnu u tako skinutoj haljini do pojasa, zaustavljenu u pokretu tog cuvenog plesa. Milena nije ni pokusala navuci haljinu i ponovo pokriti ramena pa sam se ohrabrio i svojim dlanovima joj dotakao grudi. Jos uvek nije reagovala na taj moj dodir pa sam joj dlanovima poceo maziti bradavice naizmenicno ih cupkajuci prstima prvo jednu pa drugu dok se nisu ukrutile. Tada me je zagrlila i poljubila i tek tada sam osetio da i u njoj raste zelja za mnom. Polako sam joj zadigao haljinu do stomaka. Nije me pokusala zaustaviti. Kada se konacno moj poljubac zavrsio, pogledao sam je i onako na mesecini video da ispod haljine i nema nista, odnosno da je potpuno gola. Posmatrajuci me trenutak - dva vidljivo je uzivala u tom mom pogledu na njeno polugolo telo.
- Da li bi zeleo da skinem haljinu sasvim? - upita me.
- Naravno da bih hteo - rekoh joj.
- Pa onda mi kazi da to zelis - rece Milena.
- Milena, skini tu odvratnu haljinu!
- Ne zvucis mi Kokane dovoljno uverljivo da to uradim. Cini mi se ustvari da ti to i ne zelis - rece Milena.
- Konacno sam shvatio kakvu igru hoce da igra sa mnom.
- Ustani Milena - naredio sam joj.
Polako je ustala sa one klupe, ostavila onu flasu sa pivom na njoj i sad je stajala ispred mene okrenuta ledjina prema Dunavu. Mesecina i njen odbljesak sa povrsine reke su davali sasvim dovoljno svetla da sam mogao jasno da joj vidim figuru.
- Zadigni tu haljinu Milena, do pojasa.- naredio sam joj.
Haljina joj je inace bila srednje duzine, malo iznad kolena. Uhvatila je rub haljine i polako je vukla uvis od kolena pa do sredine butina i tu se zaustavila.
- Ovako? - upita me.
- Nije dovoljno - rekoh joj - Zadigni je jos.
- Ako je jos podignem moci ces da me vidis potpuno golu - odgovori mi ona stidljivo kao neko deriste.
- Tako je draga moja - zapovednickim glasom joj naredim. - Bas takvu golu te zelim videti Milena.
- Ti bas hoces da ti ja budem kao nevaljala devojcica - rece ona.
Sad mi je scenario citave igre bio sasvim jasan.
- Ako me ne poslusas, prebacicu te preko kolena i posteno te izlupati po du**tu - zar to hoces Milena?
Kao da je cekala tu pretnju, polako mi je prisla na dohvat ruke i nastavila dizati haljinu uvis sve dok je nije podigla sasvim do struka. Nastavila je stajati tako sa podignutom haljinom ispred mene golih grudi i cekala. Ispruzim polako ruku i dotaknem joj prstima unutrasnju stranu butina. Bila je vrela. Nastavio sam je milovati prstima po butinama sve dok nisam osetio da joj od mog dodira pocinju podrhtavati noge.
- Svidja li ti se sto si ovako razotrivena i gola predamnom? - upitah je. Razmisljala je tako nekoliko trenutaka, a onda rece;
- Da, svidja mi se - potvrdi - Imam utisak da sam tvoja robinja, da si moj gospodar.
- Dobro - rekoh joj - A sad skini tu haljinu!
Ova se odmaknu korak unazad i spusti onaj kraj haljine koji je drzala iznad butina da padne dole, povuce haljinu preko grudi tako da su joj grudi bile sasvim gole i pusti da joj haljina padne na zemlju. Sad je stajala potpuno gola preda mnom.
Znas, htela bih ti uciniti nesto sto nisam ucinila jos ni jednom muskarcu - progovori Milena - Mislim da ce ti se to svidjati.
- Ne znam o cemu se radi - zapitah je - Objasni mi.
- Zelim milovati sama sebe a ti da me gledas - rece ona. Kolebala se par trenutaka, a onda nastavi: - Mislim da bi ti se to svidjalo, sta mislis?
- Naravno da bi mi se svidjalo ali pre toga moras nesto uciniti za mene - rekoh joj.
-Sta? - upita ona.
- Prvo me poljubi - rekoh joj.
Ona se nagne prema meni, a krupne dojke su joj visile blizu mog lica. Poljubila me sa puno strasti, a i ja sam joj uzvatio poljubac jos strastvenije istovremeno koristeci priliku da joj milujem te krupne grudi i bradavice na njima. Ona konacno prekide taj poljubac i okrete se od mene . Izabrala je najtravnatiji deo ispred klupe na kojoj sam sedeo i onda prostre onu svoju haljinu kao da je neko cebe i tada se skladno i zenstveno ispruzi na njoj.
- Zelim prvo milovati grudi - rece mi - Hoces li da najpre dodirnem njih?
- Da, pocni od njih - odgovorih joj promuklo. Jedva sam i govorio od uzbudjenja koje me je zahvatilo.
- Pocela se nezno milovati, kruzeci po bradavicama sve dok joj nisu nabrekle. Gnjecila je dojke, stiskala ih jednu uz drugu, onda opet cupkala i stipkala bradavice tako da to nisam vise mogao gledati od uzbudjenja pa sam joj kazao da premesti ruku dole i da se mazi tamo. Spustila je ruku preko stomaka, za trenutak ga pomazila a onda je saku gurnula izmedju svojih butina.
- Osecam se potpuno razotkrivena pred tobom - rece Milena gladeci se rukom izmedju nogu - dok sedis tako obucen i posmatras me. Imam utisak da si ti moj ucitelj i da si me zatekao kako radim ovo, a ja sam sva zbunjena i istovremeno uspaljena.
- Svidja li ti se ovo sto radis - upitah je.
- Da, svidja mi se. Zelim se tako uspaliti da ce nam biti mnogo lepo kad me pozelis - rece ona.
Ja sam je vec i te kako zeleo ali sam se nekako uzdrzavao, prepustivsi joj da nas dovede do vrhunca kada cemo zajedno eksplodirati. I tu sam napravio ogromnu gresku. Zaboravio sam naime na vreme koje je brzo prolazilo i sve ovo, mislim na ovu igru je trajalo previse dugo. U tom momentu mi do usiju dodje zvuk brudanja nekog motora i ja se pocnem unezvereno okretati levo - desno i traziti ko nam sad kvari igru u najboljem i najlepsem trebutku. I tad shvatim da se onaj prokleti Titov brod sa ugasenim svetlima naravno vraca na svoje mesto, na "vez". Ekipa se vracala nazad sa svog pohoda verovatno natovarena buradima sa gorivom. Brzo zgrabim Milenu za ruku, podignem je sa haljine i pokupim haljinu i gurnem joj je u ruke da se obuce i da se sklonimo odatle. Pokupim i one flase od piva i stavim ih u kesu da ih ponesem. Za sekundu je navukla onu haljinu preko glave i krenemo da se udaljimo sa tog mesta i naravno podjemo istim putem nazad. Kada smo izasli na setaliste pored Save upitah je da li hoce da svratimo na jos jedno pivo u "Usce" jer sam i tako hteo da vratim one flase nazad. Ona pristane i mi onako lagano drzeci se za ruke, nogu pred nogu dodjemo do restorana, sednemo u bastu i opet pozovem konobara i narucim dva hladna piva i tada pocnemo kao po komandi da se smejemo kao dve budale. Verovatno je onaj trenutak magije prosao i poceo sam osecati neko olaksanje sto se sve tako zavrsilo. Milena je sedela sasvim mirno i posmatrala me nekim cudnim pogledom, dugo, bez reci. Sta je videla ili sta je htela videti na mom licu nikada nisam i necu saznati. Mozda je trazila na mom licu neke tragove osecanja ili mozda neki znak jer smo ipak bili dosta bliski u nekim trenucima te veceri i kad god se toga setim zazalim sto je to nisam pitao i verovatno nikada i necu imati prilike da je pitam. Kad sam joj uzvratio pogled, toplo mi se osmehnula.
- Nadam se da te tamo nisam mozda negde povredio, mislim da sam pazio da ne budem grub prema tebi - rekoh joj.
Milena se lagano nasmesi i potapse me po ruci, uzme svojim rukama moju i stavi je na svoj obraz. lagano, sa puno neznosti sam je pomilovao po licu, a onda se nagnem prema njoj i spustim joj jedan nezan poljubac na obraz.Milena mi se nasmesi na taj moj gest ali sam joj primetio u uglovima ociju da joj se skupljaju suze i uplasih se da ne brizne u plac.
- Kokane, sad polako shvatam sta je Jelena mislila kada te je opisivala kao izuzetnu osobu jos tamo u gimnaziji. Koliko znam jos ste zajedno i verujem da je srecna sa tobom. Znas, na svetu ima premalo neznosti, a i ono malo sto je zena dobija, stize joj uglavnom u pogresno vreme. Zeni je potrebna muskarceva neznost u svakodnevnom zivotu, a ne u spavacoj sobi. U spavacoj sobi zeni treba strast, vatra, cak i grubost ako zeli. Ako bismo htele puno mozda jos vise neznosti, onda bismo isle u krevet sa zenama, a ne muskarcima. Ne, zena zeli biti zeljena. Za zenu nema vece radosti nego da bude sa muskarcem koji je istinski zeli i koji u njoj uspeva probuditi zelju.
Ono pivo smo popili i pozovem konobara da to platim, ustanemo i krenemo lagano pored Muzeja savremene umetnosti ka pocetku Brankovog mosta. Vracajuci se sa njom, zagrlio sam je, koliko da joj pomognem i pridrzim je pri hodanju po mraku toliko i zbog zelje da budemo sto blizi. Shvatila me i cvrsto me zagrlila rukom oko struka. Tako zagrljeni izadjosmo na pocetak Brankovog mosta jer je Milena rekla da ce taksijem kuci. Stanovala je sa roditeljima negde na Zvezdari. Sacekasmo taksi i kad je ulazila u kola jos jednom me cvrsto zagrlila, poljubila i pomilovala po obrazu, a onda je otisla. Meni je ostala kratka setnja preko mosta do Pop-Lukine, taman da protegnem noge i da bih lepse spavao. Nisam kazao Mileni na rastanku da mi je gajba tih dana prazna, nisam zeleo da kvarim trenutak rastanka i nisam hteo da je dovodim u neprijatnu situaciju i dilemu sta da radi. Bio sam svestan da je magija i lepota trenutka prosla i da bi sve posle toga bila samo agonija.
Slobodan Kostic
18. март 2015. у 02:11
