Kazu da su praistorijski ljudi koji su po pecinama na raznim lokacijama po svetu ostavljali svoje crteze i koje danas naucnici pronalaze, bili pod uticajem halucinogenih supstanci, biljaka, pecuraka i td. To inace ne tvrdim ja nego japanski strucnjaci koji su tu umetnost proucavali. Ti pecinski ljudi su znali za njihovo dejsvo i sta one izazivaju pa su ih namerno koristili da bi pojacali svoje vizije, jer ljudski mozak inace ima tendenciju da drugacije funkcionise kada je u izmenjenom stanju svesti. Danasnji pecinski ljudi su u tom smislu uznapredovali jer su im verovatno one biljke sa pocetka ove price bile slabe pa su se okrenuli hemiji. Duzom upotrebom tih hemijskih supstanci dobili smo najglamurozniju bolest danasnjice, a to je "bipolarni glamur" ili manicnu depresiju kako je drugacije zovu psihijatri. Bipolarni poremecaj postao je sinonim za kreativnost, mastovitost, harizmu, Bogom dani talenat, pa se holivudske i svetske muzicke zvezde i ne ustezu da kazu od cega boluju. Mnogo poznatih licnosti boluje ili je bolovalo od bipolarnog poremecaja. Cesto slusamo kako su lucidnost i dusevna bolest u tesnoj vezi jer jedino tako te svetske zvezde mogu imati brilijantne zamisli, ogromnu kreativnu snagu i bozanski talenat. Ko je mogao da zamisli da se u korene te njihove "genijalnosti" uplela depresija i beznadje. Kako primecujem na ovom vasem sajtu niko i ne komentarise nista, pa sam se ja potrudio da za ovaj svoj komentar saznam koje bi to poznate licnosti spadale u kategoriju tih bipolarno-poremecenih licnosti. I zaista, spisak je ogroman i razocaravajuci. Naravno necu navesti sve jer ih ima zaista mnogo ali recimo, tu su ; Mel Gipson, Robi Vilijams, Britni Spirs, Aksl Rouz, Sting, Merlin Monro, Carls Dikens, Gete, Hemingvej, Mark Tven, Lord Bajron, Betoven, Maler, Suman, Van Gog, Munk. Hendriks koji se i spominje u ovoj vasoj prici mozda i ne spada sasvim u ovu kategoriju umetnika zato sto je umro pod nerazjasnjenim okolnostima, ali je cinjenica da je i njemu trebala droga da pojaca svoje vizije, genijalnost ili ko zna sta. Na kraju ovog komentara bih postavio pitanje na koje verovatno nikad necu dobiti odgovor, a i ne znam od koga bih ga dobio,a to je; kako mi obicni gledaoci i slusaoci te njihove genijalne umetnosti vidimo, cujemo i razumemo tu njihovu umetnost obzirom da su je oni stvarali poremecene svesti i da li bi i mi trebali da se drogiramo, napusimo ili nafiskamo da bi je razumeli.
Dzimi Hendriks - Brzi voz ih je odveo daleko i zauvek su ziveli srecno i fanki i izvinjavam se, mislim da cujem kako moj voz dolazi!
Slobodan Kostic
23. септембар 2014. у 21:55
Нема коментара:
Постави коментар